Pisac u knjizi “Ritam života” navodi da je u ovo potpuno siguran: Vi ste sposobni za neverovatne stvari, stvari koje još uvek niste ni počeli da zamišljate ili da u njih verujete. Beskonačne mogućnosti su svuda oko vas, čekajući da budu istražene, cenjene, shvaćene i slavljene. Koristite samo delić vašeg potencijala… I to je lepa i uzbudljiva istina koja nas uči kako da živimo svaki dan sa strašću i svrhom.
Svaki dan donosite stotine odluka. Neke od tih odluka vam pomažu da postanete najbolja verzija sebe, a druge ne. Život je izbor. Postanite veliki donosilac odluka i savladaćete umetnost življenja. Sa svakom odlukom, jednostavno pitajte: Da li će mi to pomoći da postanem najbolja verzija sebe? Neka to postane stalni deo vašeg unutrašnjeg dijaloga i postaćete sjajni tvorac ideja – i živeti neobičnim životom.
Sve je izbor. Ovo je najveća životna istina i njena najteža lekcija. To je velika istina jer nas podseća na našu snagu. Ne moć nad drugima, već često neiskorišćena moć da budemo sami i da živimo život kakav smo zamislili. To je teška lekcija, jer nas tera da shvatimo da smo izabrali život koji trenutno živimo. Možda nas plaši pomisao da smo izabrali da živimo svoj život upravo onakav kakav je danas. Zastrašujuće je to što nam se možda neće dopasti ono što vidimo kada pogledamo svoj život danas. Ali takođe je i oslobađajuće, jer sada možemo početi birati šta ćemo pronaći kada pogledamo svoj život sutra.
Šta ćete videti kada pogledate svoj život za deset godina? Šta ćete izabrati?
Šta bi uradili kad biste znali da je neuspeh nemoguć? Na jednom razgovoru raspravljali su o efektima straha od neuspeha na naš proces donošenja odluka, a onda je jedan govornik ponudio ovo pitanje kao vodič: „Šta biste pokušali da znate da ne možete promašiti?“
Ne bojite se da sanjate. Nije sramota pokušavati i pokušavati moćne stvari i propasti. Sramota je u tome što niste pokušali te stvari. Veća opasnost za većinu nas nije to što nam je cilj previsok i propuštamo ga, već što je prenizak i mi to dostižemo.
“Možeš uraditi 99 stvari za nekoga, a sve što će zapamtiti je 1 stvar koju nisi uradio… Nezahvalnost je bolest…”
Dao bih celi svoj život da to mogu. Perlman jedan je od najboljih violinista današnjice. Pre nekoliko godina, Perlman je pristao da prisustvuje dobrotvornom prijemu nakon jednog od svojih koncerata. Ulaznice za prijem prodavane su za petsto američkih dolara po gostu. Na prijemu, dok su se gosti mešali Perlman je stajao u užetom odvojenom delu u prisustvu čuvara. Goste su jedan po jedan odvodili u odvojeno područje i predstavljali Perlmanu.
Kada je jedan čovek ušao u to područje, ispružio je ruku, rukovao se sa violinistom i rekao: „G. Perlman, bio si fenomenalan večeras. Apsolutno neverovatan.” Perlman se nasmešio i zahvalio se čoveku na komplimentu. Čovek je nastavio: „Celog života sam imao veliku ljubav prema violini i čuo sam svakog velikog violinistu, ali nikada nisam čuo da neko svira violinu tako sjajno kao ti večeras.“ Perlman se ponovo nasmešio, ali nije rekao ništa, a čovek je nastavio: „Znate, gospodine Perlman, dao bih ceo svoj život da mogu da sviram violinu kao što ste vi večeras.“ Perlman se još jednom nasmešio i rekao: “Dao sam.”
Ambiciozni ljudi su vođe, heroji, legende, prvaci i sveci. Nisu se pitali: “Šta najmanje mogu učiniti?” a zatim nastavili da vode nepristrasne, dosadne živote u bedi i nezadovoljstvu. Umesto toga, pitali su se: “Šta najviše mogu da učinim?” Sa vizijom inspirisanom ovim pitanjem, oni su tada krenuli da učine najviše što mogu. Ne samo aktivnost, već aktivnost vođena dubokim osećajem svrhe. Učinili su najviše što su mogli i koliko su mogli.
Negde trenutno neko trenira za sledeće olimpijske igre. Možete li zamisliti olimpijskog sportistu koji se pita: “Šta najmanje mogu učiniti i još uvek osvojiti zlatnu medalju?” Šampioni ne koriste prečice. Šampioni daju sve što imaju za trening, pripreme i takmičenje. To ih čini šampionima.
Kakve veze osećanja imaju sa tim? Da li uspešni teniseri udaraju teniske loptice samo kad im se prohte? Da li su uspešni biznismeni postigli ono što imaju spavajući do jedan sat popodne? Da li se profesionalni sportista pojavljuje na vežbanju samo kada je za to raspoložen? Da li je uspešni šahista radio samo ono što mu je bilo zabavno da radi?
Jedno je sigurno. Ako radiš samo ono što ti se radi trenutno, život će ti biti bedan i bićeš neuspešan.
Sve veliko u istoriji proizašlo je iz tišine, čak i velika buka. Beethoven i Mocart su se zatvarali od sveta i dane provodili u tihim sobama kako bi čuli stvari koje niko drugi nije mogao čuti – zvuči tako veličanstveno da ni oni sami to ne bi čuli usred sveta, a takođe ni svet nikada ne bi saznao za njih da se Betoven i Mocart nisu sprijateljili sa tišinom.
Prijateljska tišina. Ne predlaže nam pisac da provodimo četiri, pet, šest sati dnevno u tišini. Svratite do crkve tokom dana kada je prazno i tiho. Pronađite miran kutak i udobnu stolicu kod kuće. Ostavite radio isključen u kolima na putu do posla. Provedite veče bez televizije jednom nedeljno. Probajte, funkcioniše.
Pisac je sam tražio praktične načine da svoj životni stil usredsredi na svoj životni princip. Ovo pitanje je postalo njegov kamen temeljac: „Šta će mi danas biti potrebno da postanem najbolja osoba za koju znam da mogu biti?“
Prva stvar koju je uradio je da je ovo pitanje zapisao na prazan komad papira i zalepio na zid pored kreveta. Uradio je to jer je želeo da to pitanje bude prvo što vidi svaki dan. Želeo je da to bude prvo što vidi svaki dan jer je želeo da to postane tema njegovog dana.
Šta je to što izdvaja muškarce i žene sa velikim postignućima od ostatka čovečanstva? Strast, verovanje, posvećenost, hrabrost i upornost? Šta ih osnažuje da dodirnu i utiču na toliko života? Šta im omogućava da shvate uspeh i dostignu nivoe postignuća koji su za većinu ljudi jednostavno nedokučivi?
Strast. Oduševljeni su onim što rade. Verovanje. Oni veruju u ono što rade. Hrabrost. Suočeni sa situacijama u kojima bi drugi ljudi klonuli duhom. Upornost. Obeshrabrujući neuspeh, odbijanje i kritika, oni istraju i drže se toga, uvek usredsređeni na svoj cilj i san. Strast, verovanje, posvećenost, hrabrost i istrajnost.
Tako će biti i sa vašim životom. Biće teških vremena – imaju ih svi. Biće vremena straha i trepeta. Biće vremena obeshrabrenja i razočaranja. Budite hrabri, nasmejte se, držite bradu gore, često se smejte, budite ljubazni prema sebi, ostanite fokusirani, budite milostivi i zahvalni, razmišljajte o srećnim mislima i nastavite bez obzira na to.
Ovo je bio rezime knjige “Ritam života” pisac Matthew Kelly.
