Ti si placebo

Pisac u knjizi “Ti si placebo” navodi da su ga do ideje o placebu dovele napredne radionice kao i naučni podaci koji su proizašle iz njih. Placebo – kako ljudi mogu popiti kocku šećera ili dobiti injekciju slanog rastvora, zatim stvoriti verovanje da im je bolje, koje ih zaista i podstiče da se osećaju bolje.

Počeo je da se pita: ”Šta ako ljudu umesto toga počnu da veruju u sebe umesto u nešto drugo što je van njih? Šta ako veruju da mogu promeniti nešto unutar sebe i dovesti sami sebe u stanje u kom je neko ko je uzeo placebo? Zar to nije ono što su učesnici mojih radionica radili kako bi se osećali bolje? Da li je ljudima zaista potrebna pilula ili injekcija kako bi promenili stanje u kom se nalaze? Možemo li naučiti ljude da postignu istu stvar tako što ćemo proučiti kako placebo zaista funkcioniše?

I o tome se radi u ovoj knjizi: kako osnažiti sebe da shvatite da vi posedujete sve biološke i neurološke mašine da učinite sve što poželite. Cilj pisca je demistifikovati sve koncepte u okviru nove nauke o tome kako zaista stvari stoje. Onda to predstaviti i staviti u domet velikog broja ljudi kako bi promenili svoja unutrašnja stanja i stvorili pozitivne promene u svom zdravlju i svom okruženju. Ako to zvuči neverovatno da bi bilo istinito, kao što je pisac i sam rekao, pred kraj knjige ćemo uvideti da su neka istraživanja sastavljena iz njegovih radionica pokazala da je to sasvim moguće.

“Jedino čega se trebaš plašiti u životu jeste da postaneš mediokritet… Bori se da se to ne desi…”

Ako je ovo vaša ličnost, onda vaša ličnost stvara vašu ličnu stvarnost. Tako je jednostavno. Vaša ličnost se sastoji od toga kako mislite, kako se ponašate i kako se osećate. Dakle, sadašnja ličnost koja čita ovu stranicu stvorila je sadašnju stvarnost koja je zove vaš život, a to takođe znači da ako želite da stvorite novu ličnu stvarnost – novi život – onda morate da počnete da ispitujete ili razmišljate o mislima o kojima ste razmišljali i da ih menjate. Morate postati svesni nesvesnog ponašanja koje ste izabrali da pokažete I koje vas je dovelo do istih iskustava, a zatim morate napraviti nove izbore, preduzeti nove radnje i stvoriti nova iskustva. Pisac nam kaže: ”Kada naučite nove stvari i počnete razmišljati na nove načine, aktivirate mozak u različitim nizovima, obrascima i kombinacijama. To jest, aktivirate mnoge različite mreže neurona na različite načine. I kad god naterate mozak da radi drugačije, menjate mišljenje. Kada počnete razmišljati izvan okvira, nove misli bi trebale da dovedu do novih izbora, novih ponašanja, novih iskustava i novih emocija. Tada se menja i vaš identitet.”

Prelazak preko reke promena zahteva da napustite isto, poznato i predvidljivo ja – povezano sa istim mislima, istim izborima, istim ponašanjem i istim osećajima – i zakoračite u prazninu nepoznatog. Jaz između starog ja i novog ja je biološka smrt vaše stare ličnosti. Ako staro ja mora umreti, onda morate stvoriti novo ja sa novim mislima, novim izborima, novim ponašanjem i novim emocijama. Ulazak u ovu reku vodi ka novom, nepredvidljivom i nepoznatom ja. Nepoznato je jedino mesto na kome možete stvarati – ne možete stvoriti ništa novo od poznatog. Neki ljudi ovo iskustvo zovu mračna noć duše, navodi pisac. To je feniks koji se sam zapalio i izgoreo do pepela. Staro ja mora umreti da bi se novo rodilo.

Pisac piše o epigenetici koja doslovno znači iznad gena. Odnosi se na kontrolu gena ne iz same DNK, već iz poruka koje dolaze izvan ćelije, drugim rečima iz okruženja. Epigenetika nas uči da mi zaista nismo osuđeni na gene i da promena u ljudskoj svesti može izazvati fizičke promene, kako u strukturi tako i u funkciji, u ljudskom telu. Svoju genetsku sudbinu možemo izmeniti tako što ćemo uključiti gene koje želimo i isključiti one koje ne želimo kroz rad sa različitim faktorima u okruženju koji programiraju naši geni. Neki od tih signala dolaze iz tela, poput osećanja i misli, dok drugi dolaze od odgovora tela na spoljašnje okruženje, poput zagađenja ili sunčeve svetlosti… Epigenetika sugeriše da, iako se naš DNK kod nikada ne menja, moguće su hiljade kombinacija, sekvenci i varijacija sa šarama u jednom genu (baš kao što su hiljade kombinacija, sekvenci i obrazaca neuronskih mreža moguće u mozgu). Pisac nam na taj način poručuje da sada možemo shvatiti da, bilo da je to radosno ili stresno, sa svakom mišlju koju pomislite, svakom emocijom koju osećate i svakim događajem koji doživite, vi se ponašate kao epigenetski inženjer svojih ćelija. Vi kontrolišete svoju sudbinu.

To je moguće putem mentalne probe. Ova tehnika se sastoji od toga da zatvorimo oči i zamišljamo kako izvršavamo radnju, mentalno preispitujući budućnost koju želimo, a pritom se podsećamo ko ne želimo više da budemo (starog ja) i ko zaista želimo da budemo. Ovaj proces uključuje razmišljanje o vašim budućim akcijama, mentalnom planiranju vaših izbora i fokusiranju vašeg uma na novo iskustvo. Zadržavanjem fokusa na ovom budućem događaju i ne dopuštanje da vam druge misli odvraćaju pažnju, za nekoliko trenutaka smanjujete jačinu zvuka na neuronskim krugovima povezanim sa starim ja. Ono počinje da isključuje stare gene, a ujedno i da pali i povezuje nova neuronska kola, koja pokreću prave signale za aktiviranje novih gena na nove načine. Zahvaljujući prethodno opisanoj neuroplastičnosti, kola u našem mozgu počinju da se reorganizuju kako bi održala ono što mentalno vežbate. I dok povezujete svoje nove misli i mentalne slike sa tom snažnom, pozitivnom emocijom, vaš um i telo rade zajedno – i sada ste u novom stanju postojanja. U ovom trenutku vaš mozak i telo više nisu zapis o prošlosti, oni su mapa budućnosti, budućnosti koju ste stvorili u svom umu. Vaše misli su postale vaše iskustvo, a vi ste upravo postali placebo.

Plaćen si za vrednost koju proizvodiš…Nauči da vrediš više…

Pisac kaže da, sa druge strane, emocije poput zahvalnosti i uvažavanja otvaraju naše srce i podižu energiju našeg tela na novo mesto iz nižih hormonskih centara. Zahvalnost je jedna od najmoćnijih emocija za povećanje nivoa sugestibilnosti. Emotivno uči naše telo da se događaj na kome smo zahvalni već dogodio, jer se obično zahvaljujemo nakon što se dogodi željeni događaj.

Ako probudite osećanje zahvalnosti pre stvarnog događaja, vaše telo (vaš nesvesni um) će početi da veruje da se budući događaj već zaista dogodio – ili da se dešava u sadašnjem trenutku.

Ako se meditacija odnosi na ulazak u autonomni sistem kako bismo mogli postati sugestibilniji i prevazići upravo spomenute izazove, onda moramo znati kako do toga doći. Kratak odgovor je da tamo stižemo na moždanom talasu. Stanje mozga u kojem se nalazimo u bilo kojem trenutku ima veliki uticaj na to koliko smo sugestibilni u tom trenutku.

Ne postoje škole drevne duhovne mudrosti na vrhovima planina na Himalajima koje nas čekaju da nas nauče kako da postanemo sveci i mistici. Naši životi su naša inicijacija u veličinu. Možda bismo trebali da vidimo život kao priliku da dostignemo sve veće nivoe sebe kako bismo mogli da prevaziđemo sopstvena ograničenja sa proširenim nivoima svesti.

Napuštanjem poznatih načina na koji smo navikli da razmišljamo o životu kako bismo prihvatili nove paradigme dovešće do toga da se u početku osećamo neprirodno. Iskreno, potreban je napor, i to je neprijatno. A zašto je to tako? Jer kad se promenimo, više se ne osećamo kao mi sami. Piščeva definicija genija je, dakle, osećati se neprijatno i biti u redu sa tim da se osećate neprijatno.

Zato obratite pažnju na svaku vašu sledeću misao, postanite inženjer i kreirajte sami svoju sudbinu.

Ovo je bio rezime knjige “Ti si placebo” pisac Dr. Joe Dispenza.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite vaš komentar.
Unesite svoje ime