100 načina da motivišete sebe

NČovek treba da zna kako da “pokrene” sebe. Jednom je jedan filozof rekao “Šta god znamo da radimo, naučili smo radeći to. Odnosno ljudi postaju graditelji gradeći, svirači harfe su postali to svirajući na njoj. Radeći smela dela, postaćemo hrabri, ukoliko vežbamo samokontrolu, savladaćemo je.” Dakle sva čuda nastaju iz našeg iskustva, iz naše prakse, i uvek možete naći neki od načina da motivišete sebe.

Gde je vaš fokus?

Fokus je sve. Tim koji je više fokusiran na pobedu, pobediće. Ne obraćajte pažnju na „publiku“, ne obraćajte pažnju na mogućnost da izgubite, fokusirajte vašu pažnju na akciju koja vodi do pobede.

Na šta ste vi fokusirani? Ukoliko primećujete da ste panični i da odugovlačite sa početkom nekog rada, promenite svoj fokus sa cilja. Prebacite ga na posvećenost onome što ste naumili, na sledeći korak koji treba da izvedete na tom putu.
Jednom kada zamislimo i stvorimo sliku sebe kakvi želimo da budemo, preostaje nam samo da “isplaniramo posao”. Isplanirani posao daje nam energiju potrebnu da se motivišemo. Bez nje patimo od čudne vrste poremećaja nedostatka namere. Bez nje ne znamo kuda idemo ni šta da radimo.

Nemoguće je raditi neki posao sa osećajem da će to imati svoju svrhu i nagradu i biti depresivan u isto vreme. Pažljivo isplaniran posao će vas motivisati da radite više, a brinete manje.

Srećni ljudi imaju puno ciljeva i planova. Ljudi koji streme ka nekom personalnom dostignuću, bilo da je to učenje neke nove veštine, promena karijere, ili podizanje dobre dece, daleko su srećniji od onih koji nemaju nikakve snove ili težnje.

Autor navodi da možete unapred da kreirate svoje planove, a život će vam već odgovoriti na njih kada dođe vreme. Ukoliko se vodite razmišljanjem da je vaš život kreacija ili reakcija, to će vas uvek motivisati da budete kreativni i da planirate.

“Ako ne možeš da utičeš na tuđe ponašanje, onda možeš na svoje reakcije… Ne dozvoli da te isprovociraju…”

Najveći deo hrabrosti dolazi iz postupka koji si već prošao. I to je velika istina. Strah od nečega se jedino može izlečiti baš time što vas plaši. I pošto prođete taj proces i uradite ga opet i opet, porašće i vaše samopouzdanje. Preporuka je da se fokusirate baš na postupak koji vas plaši i da uvek uradite baš ono čega se plašite da uradite.

Novosti nisu novosti

Kada bismo zapravo shvatili koliko je vulgarnosti, pesimizma i manipulativne negativnosti spakovano u bilo koje dnevne novine, vrlo brzo bismo prestali da ih čitamo. Prestali bismo da preplavljujemo svoj mozak tim đubretom. Kao što pazimo koje gorivo ćemo sipati u rezervoar svog vozila, tako treba da pazimo i šta ulazi u naš mozak svakoga dana. Mi pasivno trujemo sebe i svoj mozak strahovima i panikom koju nam proizvode vesti o serijskim ubicama i nesrećama o kojima čitamo. Ne shvatamo da je izbor na nama samima. Autor je radio za jedne dnevne novine i to upravo na ovakvim šokantnim vestima. Jer one prodaju novine.

Daje nam savet da budemo strožiji u eliminaciji onoga što ulazi u naš um. Napravite svoje novosti. Budite sami svoja najnovija vest. Ne dozvolite da vam mediji govore šta se dešava u vašem životu, budite sami sebi najvažnije dešavanje.

Pretvarajte se da ste advokat koji treba da dokaže pesimisti da je pogrešio. Počnite od toga što ćete graditi ovaj slučaj onim što bi se moglo desiti. Iznenadićete sami sebe. Optimizam se sam po sebi širi- otvara vrata, pa još jedna vrata, pa još jedna i tako u nedogled… Pesimizam je čista suprotnost- ograničavajuć je. Zatvara vrata koja optimizam otvara, vrata mogućnosti. Ukoliko zaista želite da pružite sebi šansu i motivacijom stignete do uspeha, postanite optimista.

Na kraju krajeva, anđeli uzimaju sebe toliko olako da im je to omogućilo da polete. Ne posmatrajte sebe previše ozbiljno. Opustite se malo i popustite sebi, možda poletite. Igrajte igru, shvatite život kao igru u kojoj stalno prolazite neke prepreke, i kad ne prođete iz prvog puta, jednostavnije ćete preći iz nekog narednog.

Zabrinutost zamenite akcijom

Ne brinite. Ili još bolje, nemojte samo da brinete. Neka se ta briga pretvori u akciju. Kada zateknete sebe da ste zabrinuti oko nečega, upitajte sebe “Šta mogu oko toga da uradim sada?”

Pisac kaže da je većinu svog života proveo postavljajući sebi pogrešno pitanje. Ono je glasilo “Kako bi trebalo da se osećam zbog ovoga?”. Zaključio je da je promenom pitanja u “Šta mogu oko toga da uradim sada?” postao mnogo srećniji.

Ako imaš osećaj da gubiš sve… Zapamti, drvo izgubi svoje lišće svake godine ali ostane stojeći pravo, čekajući bolje dane… Nikad ne gubi nadu…

Chandler je smislio jedan sjajan sistem koji mu je pomogao da prebrodi brige. Sastavio bi listu od 5 briga koje ga trenutno najviše muče. Svakoj od njih posvetio bi 5 minuta svog vremena, a onda bi prešao na drugu. Na taj način naterao je sebe na 25 minuta neke akcije. Ne više od toga, a nestao je osećaj preplavljenosti brigama koje bi ga inače mučile mnogo mnogo duže. Razmislite malo o rečenici: ”Mi ne pevamo zato što smo srećni, srećni smo zato što pevamo.”

Većina nas veruje da prvo u nas uđe osećaj sreće, a onda nas taj osećaj tera da činimo ono što činimo kada smo srećni. Isto važi i za bilo koju drugu emociju. Ali nije tako kaže baš tako. Emocija se javlja u isto vreme kada radimo ono što izaziva tu emociju. Ukoliko želite da se osećate srećno, počnite da činite ono što obično činite kada ste srećni. Nekada će vam za to trebati minut, nekada više. Ali uspeće svaki put, bez obzira koliko vam se činilo blesavo da radite to. Probajte!

Ovo je bio rezime knjige “100 načina da motivišete sebe” pisac Steve Chandler.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite vaš komentar.
Unesite svoje ime