Pisac na početku knjige “Kreativna knjiga” objašnjava da je tokom kreativnih konsultacija, psihoterapija i predavanja na fakultetu naučio da svakom pada teško da virtuelno neguje i oslobodi svoju kreativnost. Unutrašnji glas, dvoumljenje, strahovi, stare traume, praktični problemi i ostali elementi duge liste prepreka su obično ti koji sprečavaju ljude da žive kreativno. Zato što čekaju da se sav teren očisti od prepreka kako bi oslobodili svoju kreativnost, sumnje se umnožavaju. Ljudi se onda pitaju da li su zakasnili. Pitaju se da li ima previše toga da se nauči. Pitaju se da li mogu da podnesu i prežive greške koje znaju da će napraviti. Iznad svega, pitaju se da li mogu i da započnu sada kada su možda čekali predugo.
Ove prepreke su stvarne i značajne. Ali ljudi su otkrili da mogu početi. Možete početi baš danas da živite kreativno. Možete postati kreativna osoba. Kreativnost je način da upotrebite sebe pametno, upravo sada gde ste trenutno. I kada su u pitanju izuzetni zadaci ali i sasvim obični. Neka vam ova godina posluži za to: da postanete kreativno ljudsko biće, kreativno u svemu što radi, koje će na kraju godine ispuniti i završiti neko veliko stvaralačko delo i koje će na svet gledati drugim očima.
“Ako se buniš što jako puno čekaš… Budi spreman, jer ćeš dobiti mnogo više nego šti si mislio… Sreća nije slučajna…”
U nekim situacijama ispostavilo se da kreativnost i anksioznost idu istim putem. Kao što Budisti obraćaju posebnu pažnju na patnju i kao što hrišćani obraćaju posebnu pažnju na greh, kreativna osoba pridaje posebnu pažnju anksioznosti. Ona na primer zna da mora da napiše pesmu iako oseća uznemirenost. Ona shvata svoju mogućnost da napiše pesmu, ali i svoju uznemirenost jer će ta pesma možda biti loša, ta osećanja jednostavno idu ruku pod ruku. Potrebno je da smireno sebi kaže da ona to može da uradi. I sam pisac kaže da to stalno oseća – oseća tu mirnoću dok piše, oseća i uznemirenost jer se bliži rok kada treba da preda napisano, oseća uznemirenost jer se izdavačima možda neće svideti, oseća smirenost jer zna da mu pisanje dobro ide i zna kada će neki deo ispasti dobar… Zar je ceo život jedno veliko mučenje? Ne. Da li mi samo pokrećemo svoje patnje? Ne. Zar ne postoji ništa drugo sem anksioznosti? Postoji. Ali postoji mnoštvo stvari koje nas uznemiruju i koje su stvarne i koje su značajne.
Pisac nam objašnjava da je tokom godina rada naučio mnogo o “gomilama”. O gomilama koje označavaju deo nekog posla ili posao sam po sebi. U okviru pisanja to se može objasniti kao jedan odeljak knjige, koji ima otprilike oko 1000 reči. Taj posao ne posmatra kao 100 000 reči koje mora da napiše, već kao laganu, dnevnu gomilu od 1000 reči. Ne podseća sebe da dodatni posao koji ga čeka. Danas ispred sebe ima sasvim dovoljnu i savladivu gomilu, savršeno.
Gledajući iza sebe u greške koje je napravio kreator se može samo nasmejati na njih. Može potapšati sebe po leđima i reći “Previše puta sam napravio greške u kuvanju”. Ali nikad nisam prestao da kuvam. I vidi sada, uradio sam odličan posao, zar ne? Pored toga, napraviću još puno grešaka. Nisam uzbuđen što to moram da priznam, ali to je istina.
Obeležje koje nosi kreativno razmišljanje neke osobe je upravo to da priziva greške. Prihvatite ovu činjenicu i biće vam mnogo lakše.
Niko ne voli da se oseća zbunjeno. Ne volim ni ja, a siguran sam ni vi, navodi pisac. Ali izbegavanje ovog osećanja i njegovo nepodnošenje su dve različite stvari. Osoba koja svakodnevno živi kreativno ulaže napor da zbunjenost, iako ne voli taj osećaj. To radi zato što zna da ne postoji drugi bolji izbor. Svako kreativno putovanje obeleženo je zbunjenošću tokom celog puta, čak i dezorijentisanošću i uznemirenošću, osećajem da ne znate šta bi trebalo da uradite sledeće. Ova osećanja ne možete nikako izbeći na ovom putu, jedino se to može desiti ukoliko odustanete od kreiranja.
Da li nam je poznat neko ko nije patio od depresije? Svi koji jesu patili, svi do jednog su umetnici. Možda ste i vi među njima.
Želja da ostavimo trag, da uradimo sjajan posao, da kreiramo kao sam Bog je neskromna želja koje ne treba da se bojimo. Želja i kreativnost su direktno povezani. Najkreativnije osobe su one osobe koje su najduže čekale i koje su najdalje jurile za svojom željom.
Ukoliko dozvolimo sebi da želimo nešto što ima veoma male šanse za uspeh, zar ne pripremamo sebe na neuspeh? Da, upravo to i radimo. Zar nisu naši najviši ciljevi skoro nedohvatni? Jesu. Šta onda? Kreativna osoba na to odgovara sa “Šta onda sa tim?” U prirodi i sudbini ljudi je da žele šta žele. Koristimo svoj mozak da otkrivamo nove stvari, da živimo autentično, sa željom da stvaramo. Ne možemo se odupreti tome.
Biti usamljen, to je tajna inovacije… Biti usamljen, to je momenat kad se ideje rađaju… Reče neko ko je samovao…
Trebaće vam strpljivost kako biste preživeli. Ali dok čekate svoj proizvod da bude završen i savršen, možete proizvoditi dalje. Ako ste osoba koja svakodnevno živi na kreativan način, razočaraćete sami sebe ukoliko kažete “Neću započeti sledeći proizvod dok ovaj ne prodam.” Morate uložiti mnogo emocija i nade da će to nešto uspeti i da će zasijati, ali ujedno trebate imati želju i da stvarate dalje.
Ljudi često poseduju želju da stvore neko delo, ali ne mogu da nateraju sebe da sednu za komjuter i napišu ga, ili odu u studio i naslikaju sliku, ili sednu za klavir iskomponuju melodiju. Nešto u njima, neki strah, neka sumnja, neko sećanje na uspeh parališe ih i sprečava ih da načine prvi korak. Kada bi samo uspeli da naprave taj prvi korak, svaki sledeći korak bi bio sve prirodniji i lakši. Ali neka nevidljiva sila stoji im na putu. Ipak tu silu lako mogu slomiti ukoliko zauzmu stav i snažno krenu napred.
Jedan od načina da se spreči da dođe do ove blokade je korišćenje ove fraze – Bacam se direktno na posao. To neka vam bude mantra. Možete da osetite njemu moć. Jako je ohrabrujuća. Zvuči kao da vam je uspeh zagarantovan.
Probajte, dajte joj šansu. Recite je glasno baš sada. Osetite je. I uživajte.
Ovo je bio rezime knjige “Kreativna knjiga” pisac Eric Maisel.
