Pisci knjige “Ta jedna stvar” navode da ukoliko želimo apsolutno najbolju šansu za uspeh u nečemu, bitno je da uvek imamo isti pristup. A to je “ići polako”.
Ići polako podrazumeva ignorisanje svih stvari koje biste mogli da uradite i odrađivanje samo onih stvari koje biste trebali da odradite. Stvar je u prepoznavanju stvari koje imaju veliku i one koje nemaju veliku važnost, jer nemaju sve stvari istu važnost ni uticaj. To je i jedan od načina da povežete ono što radite sa onim što želite. Na tom putu ćete naučiti da su veliki uspesi povezani sa vašim fokusom.
Put na kom ćete iskoristiti najviše moguće iz svog života i rada je upravo onaj po kom se hoda malim koracima. Najmanjim mogućim. Jer kada idete malim koracima skoncentrisani ste na samo jednu stvar. I u tome je cela poenta.
Kada jednu, pravu stvar pokrenemo, ona može pokrenuti mnoge druge stvari. A to nije sve, jer setimo se da domino efekat ne pokreće samo mnoge druge stvari, on obično pokreće mnoge veće stvari. Na primer jedan domino efekat može da pokrene drugi domino efekat koji je duplo veći od početnog, i tako redom.
Dugi sati provedeni u ispunjavanju dnevnih obaveza sa naše liste nemaju ništa sa uspehom. Umesto liste zadataka potrebna vam je lista uspeha. Lista koje je smisleno kreirana radi postizanja rezultata.
“6 meseci posvećenosti mogu da te odvedu 2 godine dalje u budućnost… Investiraj pametno svoje vreme!”
Liste pune zadataka su obično duge i sadrže puno obaveza – liste uspeha su kratke. Prva vas vodi na sve strane, druga vam vodi određenom stranom. Prva je neorganizovana, druga je organizovana. Ukoliko lista nije sastavljena oko uspeha onda vas ona tamo neće ni dovesti. Radna lista obično sadrži pregršt stvari koje vas vode na sve strane, samo ne ka uspehu, pa je zato potrebno puno razmisliti kada pravite spisak radnih zadataka i ciljeva.
Pareto dokazuje sve što autori navode u ovoj knjizi, ali postoji još nešto. On ne ide dovoljno daleko. Oni žele da mi odemo još dalje. Žele da Paretov princip postane ekstreman. Savetuju nam da krenemo polako i indentifikujemo prvih 20 procenata, a onda žele da idemo još sporije. Pravilo 80/20 je osnovno za uspeh. Uspeh propagira da koristimo ovo pravilo i da ga poštujemo, ali da ne moramo tu da se zaustavimo. (Ukoliko ne znate šta tačno znači Pareto princip – možete pročitati klikom ovde…).
Nastavite dalje. Možemo odraditi prvih 20 procenata pa onda još 20 pa još 20 i tako dok ne stignemo do kraja, do najvažnije stvari. Nebitno je koja je obaveza, misija ili cilj. Da li je veliki ili mali. Počnite sa listom koja je dugo onoliko koliko vi želite da ona bude duga. Ali postavite svoje misli tako da prepoznaju i usredsrede se na one kritične i važne stvari. Podesite misli na to da nećete odustati dok ne ispunite sve i dok na kraju ne dođete do one jedne, najvažnije stvari – jedine stvari, a to je krajnji rezultat.
Mnogo ljudi zapravo i ne želi da priča o samodisciplini i navikama. I ko da ih krivi, autori sami navode da im ovo nije omiljena tema. Ove reči u nama bude osećaj nelagodnosti i asociraju nas na nešto teško. Samo čitanje ovih reči iscrpljuje. Ali postoji i jedna dobra stvar. Pravilna diciplina ima dug put, a navike su teške samo u početku. Borite sa disciplinom dovoljno dugo dok je ne pretvorite u naviku i onda će se stvari promeniti i postati bolje. Teške stvari postaju navika i navike čine da teške stvari postanu lakše.
Mnogima je sigurno poznata stara kineska izreka “Put od hiljadu milja mora se započeti jednim korakom.” Ukoliko razmislimo o ovim rečima shvatićemo da, ukoliko nam je prvi korak pogrešan, onda ćemo možda završiti 2000 milja dalje od cilja na koji smo želeli da stignemo. Pitanje fokusa nam pomaže u tome, da nam prvi korak bude tačan.
Uspesi kojima težimo, a koje podesimo na sadašnje vreme će nam se i ostvariti. Na taj način podešavamo i one uspehe koje smo planirali u budućnosti i krčimo put ka njima. Dok to činimo osvajamo ciljeve, osećamo zadovoljstvo zbog toga i metodički se fokusiramo samo na ono što trenutno radimo. To možemo zamisliti kao liniju domina. Jedan uspeh vodi ka drugom, drugi ka trećem i tako dalje…
Jednog dana kasne noći i rana jutra će se isplatiti… Posvećenost je ključ…
Mnogo ljudi smatra da nema dovoljno vremena da bi bilo uspešno, a to ih ustvari blokira. To je jedan vid upotrebe vremena koji se odlikuje rezultatima koji su vidljivi. To je način na koji osiguravamo da će biti odrađeno ono što mora biti odrađeno. Sunčevi zraci ne mogu zapaliti dok ne dođu u fokus- tako se i uspeh ne može postići dok se ne koncentrišemo samo na njega. Blokiranjem vremena štedimo našu energiju i usmeravamo je na najvažnije poslove.
Svakoga dana sebi postavljajte sledeće pitanje “Koja je to jedna stvar koju danas mogu odraditi koja će me odvesti bliže uspehu i pored koje će sve ostalo biti lakše ili nepotrebno?”
Ukoliko želite da uradite sve, najvervatnije nećete uraditi ništa. Ukoliko želite da uradite samo jednu stvar, verovatno ćete postići sve što poželite.
Ta jedna stvar je realna. Ukoliko radite stvari na taj način, to će vam pokazati rezultate.
Ovo je bio rezime knjige “Ta jedna stvar” pisci Gary Keller i Jay Papasan.
