Protok

Biti u vrhunskoj formi i imati taj osećaj koji vas preplavi je ustvari kao iskustvo nekakvog protoka. Osećaj kada mislite da lebdite, i kada vas prožimaju razna osećanja koja vam govore koliko ste samopouzdaniji i koliko ste zapravo jaki. Kada postignete takav osećaj znači da ste više neke psihičke energije uspešno uložili u ciljeve koje ste izabrali da sledite.

Sebe uvek možete učiniti ili srećnim ili jadnim, nevezano od spleta okolnosti, zavisi samo od menjanja sadržaja svesti. Ima mnogo pojedinaca koji beznadežne situacije pretvaraju u izazove koje treba prevazići i to samo snagom svoje ličnosti. Takva sposobnost da se istraje u tome, uprkos svim preprekama je kvalitet te osobe kojoj se većina ljudi dive. Možemo reći sa pravom da je to najvažnija osobina ne samo za uspeh u životu nego i za uživanje u njemu. Čovek mora da uredi svoju svest da ima kontrolu nad svojim mislima i osećanjima da bi se ova osobina razvila. Sve to je jedan dugotrajan proces i ne treba očekivati nikakve prečice. Situacije koje nam se dešavaju ne određuju naše blagostanje sve je u nama samima i u tome kako smo organizovali našu svest.

Da bi smo imali znanje kako da kontrolišemo svoju svest, moramo se truditi da preformulišemo misli svaki put kada se promeni kontekst odnosno tok. Mudrosti milslilaca su nekada u svoje vreme bile odlične i verovatno bi i sada bilo najbolje da živimo u takvim kulturama. Međutim u današnje vreme ti sistemi ne funkcionišu, jer gube svoju prvobitnu snagu. I sada koliko god da imamo želju da otvorimo pravilnik sa odgovorima vezano za naše probleme to se neće dogoditi jer su oni napisani pre nekoliko hiljada godina. Buda je na primer izazivao zakone hinduističke kulture i tako je nastao budizam, a Isus da se vratio da propoveda poruku oslobođenja opet bi bio razapet od vođe te iste crkve, koja je izgrađena na njegovom imenu, kako pisac u knjizi navodi.

Nije dovoljno samo znati nešto raditi, već je potrebno raditi dosledno i sa puno samopouzdanja. Uvek treba raditi ono što znamo o duhovnim praksama, i uključiti ih u svoj život.

Da bi ste bili fokusirani po svojoj volji i da nemate nikakva ometanja, potrebno je da umete da kontrolišete svoju svest. Morate ostati skoncentrisani i fokusirani onoliko koliko je potrebno da bi ste postigli određeni cilj. Svi koji mogu to da postignu uživaju u normalnom toku svog svakodnevnog života. Naša pažnja je kao psihička energija, a njen kvalitet u suštini diktira kvalitet našeg života.

“Ja ću postići svoje ciljeve, više ništa ne može da me zaustavi… Znam šta želim…”

Kada god je prilika za neku akciju koja je jednaka vašim mogućnostima dolazi do osećaja uživanja. Neko ko je manje vešt osetiće se uznemireno i uplašeno, a onaj koji je bolji u svemu osećaće se dosadno. Znači da ako smo u ravnoteži da ono što treba da uradimo to možemo pa i više od toga, osetimo dosadu jer nema izazova da li ćemo moći. Uživanje dolazi na granici između dosade i anksioznosti, odnosno kada je izazov izbalansiran. Moramo unapred da kreiramo svoje aktivnosti, gde naše veštine odgovaraju našim izazovima. Ako su naše veštine vezane za nešto daleko veće od izazova onda nastupa dosada jer je sve očekivano i monotono. U situaciji ako je izazov daleko veći od naših veština nastupiće uznemirenost. U našoj svesti je svakako potrebno da postoji neki red i to je optimalno stanje unutrašnjeg iskustva. Ovo stanje se dešava kada se psihička energija odnosno pažnja ulaže u neke realne ciljeve i kada se naše veštine podudaraju sa mogućnostima za određenu akciju. Kako težimo nekom svom cilju tako unosimo red u svesti jer moramo da se skoncentrišemo na zadatak i na trenutak zaboravimo sve ostalo. Ovi periodi borbe u savladavanju izazova su nešto što svako od nas smatra najprijatnijim osećajem u životu. Svako ko prođe ovaj proces, kontrolu nad psihičkom energijom i uloži je na u izabrane ciljeve izrasta i izgrađuje se u složenije biće. Samim tim ta osoba postaje izvanredna jer dostiže veće izazove i proširuje svoje postojeće veštine. Ako postavimo realne ciljeve koji odgovaraju našim veštinama našu pažnju fokusiramo na način koji stvara protok.

Postoji mnogo primera gde kultura može da ugradi tok u svoj životni cilj. Pojedini narodi bogato mesto smatraju ono koje je bogato ribom, divljači, podzemnim resursima hrane i ostalim blagodetima. Ljudi bi eksploatisali okolinu za potrebne resurse i imali bi efikasno korišćenje resursa i svoje živote bi smatrali dobrim i bogatim. Međutim svet je počeo da postaje veoma predvidljiv i izazovi su počeli polako da nestaju, a samim tim ni život ne postaje zanimljiviji. Zato su se često ljudi iz takvih seoskih područja selili u novu sredinu odnosno u drugi deo zemlje. Tamo su se javljali novi izazovi i postojali su neki tokovi koje su otkrivali, kao što su nova područja i izvore hrane, i druge zanimljive predele.

Na svakom poslu se ljudi osećaju veštima u raznim izazovima i samim tim se osećaju srećniji, zadovoljniji i snažniji. Kada imaju slobodno vreme njihove veštine se ne koriste pa se onda osećaju tužnije, nezadovoljno slabo i dosadno. I posao ponekad iz više razloga može biti veoma loš, a to proizilazi iz modernog društva koje bi da radi manje, a da ima više slobodnog vremena. Onaj ko je pronašao svoj životni put treba u to da uloži rad i ljubav i to je pravi recept za sreću.

Prihavati rizik ili izgubi priliku… Pitanje je sad?

Ako nam se desi nekada da nam se usred raznih nevolja dogodi paraliza potrebno je da pronađemo novi smer u koji ćemo uložiti svoju psihičku energiju. To je jedan novi pravac koji je van domašaja i na koji nema uticaj spoljašnja sila. Svaka osoba mora tražiti cilj oko kog će se potruditi i zbog kog će organizovati sebe. Sve što su neke situacije neizvesnije to je važnije da skrenemo pažnju na ciljeve ka kojima idemo. Od sposobnosti da se nedelje transformišu u prijatan izazov nema korisnije osobine.

Svi imamo želje i ako radimo sa svrhom da ih ostvarimo znači da smo osoba čije su misli, osećanja i postupci skladni jedni sa drugima i znači da smo postigli unutrašnji sklad. Moramo se truditi da nam uvek ove tri stvari budu u skladu jedne sa drugima.

Ukoliko se ne promeni svet pojedinaca ne može doći do društvene promene. Potrebno je da nam uvek bude na pameti da prvo trebamo da reformišemo sebe pa tek sve ostale oko nas. Samim tim će biti jedan manje na svetu problem koji smo rešili i od kog smo krenuli. Džaba pokušavate da učinite život boljim za sve ako prvo ne naučite da kontrolišete svoj život. Obično na kraju u takvim situacijama se stvari pogoršaju jer pokušavate nešto kod više ljudi, a u tome ne uspete kod sebe. Mnogo je bitno da sve što radite ili pokušavate da uradite prvo krenite od sebe jer ćete time pokazati ostalima pravi razlog da vam se pridruže.

Ovo je bio rezime knjige „Protok”
Pisac: Mihaly Csikszentmihalyi

Pročitajte i rezime knjige “Usudi se da doživiš stotu”.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite vaš komentar.
Unesite svoje ime