Sedmo čulo

Pisac knjige “Sedmo čulo” nam daje do znanja da je ova knjiga o novom instinktu, koji je nazvao sedmo čulo. Ako se Ničeovo šesto čulo odnosilo na svet promenljive industrijske moći, sedmo čulo je namenjeno novom dobu stalne povezanosti. Ne misli samo na vezu sa internetom, već na čitavi svet mreža koji nas okružuje i definiše. Finansijske mreže, baze DNK podataka, mreža veštačke inteligencije, valutne platforme, svaka nova brža i pametnija veza – transformiše naše živote. Kao rezultat toga živimo u svetu koji je užasno uzbudljiv i strašno uznemirujuć. Finansijska kriza kojoj kao da nema kraja, uprkos naporima naših najboljih umova i najenergičnijh centralnih banaka. Istorijski skupa decenija rata protiv terorista koja je proizvela još više terorista. Globalni ekosistem izgleda nepopravljivo. Nove pandemijske bolesti stižu nam sve češće. Izbeglički talasi su beskrajni. Unutrašnja politika se pretvorila u ekstremizam.

“Radi ono što drugi neće, i stećićeš sve ono što drugi nikada neće imati… Bez ustručavanja…”

Poenta ove knjige je da se shvati da svaki od ovih problema ima potpuno isti uzrok – mreže. Kada shvatimo kako one rade možemo početi da oblikujemo ovo doba u nešto prihvatljivije. Čovekove navike se menjaju brže nego njegovi instikti. To smo mi. Imamo sve navike novog doba – telefone, e-poruke, tastature, sredstva za dezinfekciju ruku. Sada moramo da razvijemo instikte. Jer sve što nije izgrađeno za doba mreže – naša politika, ekonomija, nacionalna bezbednost, naše obrazovanje – preti da se raspadne pod njegovim pritiskom.

Šta je Sedmo čulo?

Sedmo čulo je, ukratko, sposobnost da pogledate bilo koji predmet i vidite način na koji se on menja povezivanjem. Bilo da komandujete vojskom, vodite kompaniju, planirate veliko umetničko delo ili razmišljate o obrazovanju svoje dece, ova veština označava razumevanje moći sada. To znači sposobnost razmatranja ne samo izvanrednih karakteristika savremenog života, već i svakodnevnog života. Odmah shvatate i da će veza promeniti prirodu objekta. Mašina za medicinsku dijagnostiku je impresivna, revolucionarna je ona koja je povezana sa bazom podataka koja može ubrzati i poboljšati ili usavršiti dijagnozu. Čin povezivanja naših tela, naših gradova, naših ideja – svega – uvodi istinski novu dinamiku u naš svet. Stvara hiper koncentracije moći. To stvara nove šanse za složen i trenutni haos. Možemo bar na trenutak slediti logiku jednog filozofa: „Kad izmišljate brod, izmišljate i brodolom. Kad izmišljate avion, izmišljate i avionsku nesreću.” Sigurno možemo računati na to da će mreža izmisliti mrežnu nesreću – i mnoge od njih. Pojava iznenađenja, tragedije, bogatstva i nade sada će biti češća nego u manje revolucionarna vremena. Svi se suočavamo sa mogućnostima i ranjivostima koje samo slabo razumemo, objašnjava nam pisac.

„Ljudi su sada stalno povezani sa računarima i mašinama i to menja način na koji razmišljamo“, rekao je on. „Ljudi jednostavno ne mogu da shvate šta se dešava. Nema predaha. S tim u vezi, svet će ići sve brže. “

U devetnaestom veku najveća pretnja čovečanstvu bila je upala pluća. U dvadesetom veku to je bio rak. Bolest koja će obeležiti našu eru, a posebno početak dvadeset prvog veka, je ludilo. Ili, možemo reći, duhovna bolest. Ovaj sledeći vek biće posebno buran. Već je počelo. A kada kaže „ludilo“ i „duhovna bolest“, ne misli samo na umove pojedinaca. Politika, vojska, ekonomija, obrazovanje, kultura i medicina – sve će to biti pogođeno, smatra pisac.

Čuvanje psihološke „kapije“ se može objasniti jednostavno: razvoj i kontrola fizičkog i topološkog prostora koji će definisati buduću bezbednost svake nacije. Finansijska tržišta, informaciona i fizička infrastruktura, trgovinski blokovi, strukture saveza, valutni aranžmani. Ciljevi su takođe jednostavni za utvrđivanje: zaštititi one unutar zatvorenog poretka, učiniti bezbednost i inovacije efikasnijim, ubrzati određene vrste povezivanja i umanjiti druge, upravljati vezama sa svetom koji nije zaštićen vratima i koristiti te „unutrašnje ili spoljašnje“ poluge koje utiču na interese i planove drugih.

“Komplikovani” mehanizmi se mogu dizajnirati, predvideti i kontrolisati. Mlazni motori, veštačka srca i vaš kalkulator su u ovom smislu komplikovani. Oni mogu sadržati milijarde delova koji međusobno deluju, ali se mogu postavljati i ponavljati, predvidljivo praviti i koristiti. Oni se ne menjaju. Složeni sistemi, naprotiv, ne mogu biti tako precizno projektovani. Teško ih je potpuno kontrolisati. Ljudska imunologija je složena u ovom smislu. Svetska mreža je složena. Kišna šuma je složena: sastoji se od nebrojenih zujanja koja povezuju bube, ptice i drveće. Red, u meri u kojoj postoji u amazonskom basenu, iz trenutka u trenutak izlazi iz bezbrojnih, stalnih interakcija.

Ideja o satu nastala iz želje da se na neki način naglasi, fizički prikaže važnost dugoročnog razmišljanja koje niko nije mogao zaboraviti. Naša ekonomija i politika “na sledećoj stvari” nagrizaju svaki spor, strpljiv instinkt. „Civilizacija se pretvara u patetično kratak raspon pažnje …“, počeo je jedan manifest sata. “Ono što predlažemo je i mehanizam i mit.”

Tvoja odlučnost je ono što te izdvaja iz mase… Budi drugačiji…

Suočeni sa fundamentalnim pitanjem revolucionarnog doba – Šta da radim? – možemo videti da je odgovor – Šta god želite. Evo na šta misli pisac- život u revolucionarnom dobu daje našem poslu, bez obzira na to za šta smo se odlučili, mogućnost trajnog smisla. Ako želite osnovati novu političku stranku, razviti povezane sisteme za njega, koristiti mreže za efikasniju raspodelu strane pomoći, proučiti načine na koje ekonomija mreže može rešiti uništavanje srednje klase -ovi i bezbroj drugih problema sada poprimaju istorijski aspekt. Kakav je to dar. Imate mogućnost da se utisnete u posao izgradnje nečeg istorijskog. Bilo bi zaista odlično kada bismo svi pronašli takav značaj u načinu na koji provodimo vreme na zemlji. Dat vam je dar- iskoristite ga pametno.

Ovo je bio rezime knjige „Sedmo čulo“ pisac Joshua Cooper Ramo.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite vaš komentar.
Unesite svoje ime