Srećna dijeta

Knjiga Srećna dijeta je vodić nutricionista za oštar mozak, balansirano raspoloženje i pravo energično telo spremno da odgovori na svaku stresnu situaciju.

Da li vam je neko postavio ovakvu pitalicu: “Šta ako se najbolje mesto odakle možete da počnete da pratite svoju sreću nalazi na kraju vaše viljuške?” Istraživanja na poljima nutricionizma i neuropsihologije pokazala su da ako promenite svoje navike u ishrani možete poboljšati svoje mentalno i emocionalno stanje. Možete stabilizovati i usaglasiti svoja raspoloženja, možete poboljšati svoj fokus, možete čak učiniti i da vaš mozak “poraste”.

Šta je to što mi smatramo srećom? Mnogo knjiga je objavljeno na temeljima istraživanja koja pokazuju različite prilaze načinu za dostizanje sreće. Neke su napisali motivacioni govornici, neke eksperti sa polja pozitivne psihologije. U svojim delima oni nas savetuju da promenimo neke navike u ponašanju kako bismo poboljšali naše opšte stanje i pogled na život. Jedan od zaključaka je: pre nego što počneš da menjaš svoj pogled na život poboljšaj svoje emocionalno stanje. Budite sigurni da su vaše navike u ishrani najbolje moguće. One su ustvari regulatori raspoloženja koje vašem mozgu obezbeđuju ono što mu je potrebno da biste bili jaki, zdravi i srećni.

Iz iskustva su zaključili da samo jedan mali broj ljudi razume da u svojim rukama drži kontrolu nad svojom dijetom. Često čuju “Tako je teško hraniti se pravilno!” Oni žele da promene pogled tih ljudi i da im razjasne stvari koje stvaraju konfuziju u njihovim glavama. Žele da ih nauče kako treba da se hrane da bi imali srećno i zdravo telo.

Ljudi u Americi su u poslednjih 100 godina promenili više navika u ishrani nego što su se one u celom svetu promenile u poslednjih 1000 godina. Ishrana u Americi poznata po ogromnom sadržaju prostih šećera i rafiniranih ugljenih hidrata koji se nalaze gotovo u svemu – od žitarica koje obično jedu za doručak do paste. Ove vrste šećera se “igraju” sa vašim mozgom. Kada ih konzumirate počinjete da žudite za njima, da ih želite još više. Zabeleženo je da njihovo dugotrajno konzumiranje utiče na smanjenje aktivnosti nekih delova mozga, naročito onih koji služe za memorisanje i regulaciju raspoloženja.

Drugi ogroman izvor kalorija u ovoj ishrani jesu zasićene masti – rafinisana biljna i semena ulja koja imaju visoki udeo omega-6 masti, ali i veliki udeo trans masti. Trans masti povećavaju rizik od pojave depresije. Treći kritični sastojak ove ishrane, a koji najviše utiče na funkcionisanje našeg mozga jesu farme krava, svinja, kokošaka, pa čak i ribe. Sva ova stvorenja se gaje u fabrikama gde se kljukaju antibioticima i hormonima koji pospešuju njihov rast. Kao posledica toga javlja se niska nutritivna vrednost, njihovo meso je u deficitu masti i nutritijenata koje su nam potrebne otkada je ljudske vrste.

Mada nam se čini čudno, ali ovom ishranom mi ustvari možemo samo da proširimo nas struk i da izgladnimo naš mozak u isto vreme. Ogroman broj ljudi to upravo i radi.

Mnoge studije koje su sprovedene u medicinske svrhe potvrđuju da ljudi koji su zavisni od konzumiranja upravo ove hrane imaju povećane nivoe depresije, anksioznosti, promene raspoloženja, hiperaktivnosti i mnoge druge varijetete emocionalnih i mentalnih problema.

Svako može da promeni navike u ishrani…Ko hoće nađe način…

Kada budete u prilici pročitajte sastojke nekih slatkiša ili sladoleda koje konzumirate. Zaprepastićete se čega sve tu ima. Jedan od primera – izlučevine analnih žlezda dabra su sastojak pudinga. Ova činjenica je možda dovoljan razlog da prestanete da unosite prerađenu hranu, nema potrebe za još nabrajanja.

Hrana za misli, energiju i dobro raspoloženje… Potraga za srećom zahteva konstantni trud. Zato je telo puno energije neophodno za vitalnost i funkcionisanje, za regulaciju emocija. Kada ste puni energije lakše vam je da obavite zadatke koji vas čekaju, lakše vam je da potisnete frustraciju. Ovo je formula koja pokazuje šta usrećuje vaš mozak:

Jasno razmišljanje i fokusiranost = veća sposobnost da isplanirate i delujete…

Mirno i postojano raspoloženje = veća sposobnost da se izborite sa frustracijom i promenama raspoloženja…

Oslobođenost od nepotrebnih briga = pokretanje točkova, ne samo okretanje…

Energija za angažovanje = težnja za savladavanjem svih životnih veština…

Postizanje ovih ideala je moguća samo ako su vaše misli namirene, ako je vaš mozak nutritivno nahranjen.

Šećer je sinonim za ugljene hidrate. Sve biljke su izgrađene pomoću šećera, to su zapravo kompleksni ugljeni hidrati. Njihova suprotnost su prosti šećeri, prosti ugljeni hidrati. Ove biljke smo mi preradili da bismo dobili paste, hleb, testo za picu ili voćni sok. Bilo da je u pitanju sok ili paste, prerađena hrana će učiniti da skala na vašoj vagi za merenje ide na gore, a vaša sreća na dole. Kada jedemo hranu bogatu šećerima naše telo nam ne daje znak kada je dosta, kada je dovoljno. Uvek želimo još. Suprotno tome, kada jedemo hranu napravljenu od celih zrna, sveže voće i povrće, naš digestivni i nervni sistem prepoznaju kada nam je dosta.

“Zdrava ishrana na prvom mestu, sve ostalo je posledica ishrane…”

Ljudi koji su skloni tome da nekoliko puta nedeljno ili možda svakoga dana svrate u lokalno prodajno mesto brze hrane, skloni su tome i da žele da pojednostave stvari koje treba da obave. Oni najčešće odustaju u borbi da se okrenu zdravijim navikama u ishrani, a to čine iz više razloga. Kretanje u pravom smeru je napredak. Korak po korak. Ukoliko ste svoju borbu ugrozili ponekim nezdravim obrokom kojem niste mogli da odolite, ne znači da ste izgubili bitku i da treba da odustanete od vašeg zdravlja. Samo nastavite sa pokušajima da budete istrajniji u tome.

Dobra hrana, zdrava hrana je nešto oko čega politika i ekonomija treba da se slože. Svi bi trebalo da žele da svojoj deci obezbede hranu koja će hraniti njihov mozak. To će im omogućiti da spremno dočekaju sve obaveze koje škola i svet imaju da im ponude. Zato sledeći put kada upotrebite viljušku setite se da ta vaša odluka neće uticati samo na vaše raspoloženje i liniju struka – utiče i na to u kakvom mestu želite da živite, ali i na svet koji će ostati iza nas.

Zaključak je da se moramo posvetiti ishrani koja podrazumeva izvorne namirnice, kao što su jaja, meso, riba, povrće i voće, a izbegavati ishranu koja podrazumeva, upravo prerađevine od nabrojanih namirnica, kao suhomesnate proizvode, razne praškaste ili tečne rastvore koje su pune veštačkih boja i aroma nalik na izvorne namirnice…
Šta vi mislite o ovome, i kako se vi hranite, podelite to u komentarima sa nama, i podelite ovaj članak sa prijateljima, pomoćićete nekome…

Rezime knjige “Srećna dijeta” – Pisci knjige su Tyler G. Graham i Drew Ramsey.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite vaš komentar.
Unesite svoje ime