Knjiga Rastrojen um

Ova knjiga “Rastrojen um” je prva u ovoj vrsti koja istražuje dnevne izazove sa kojima se susrećemo u svetu gde moramo do srži da se angažujemo, a koji nas ujedno ometaju i preopterećuju visokotehnološkim promenama. Knjiga će vam pokazati kako izgleda svet iz perspektive tih ometenih umova koji se moraju prilagođavati promenama na dnevnom nivou, svet koji je prezasićen informacijama i prozorima koji iskaču (pametni telefoni, email, četovi, socijalne mreže, video igrice…) Sve to zahteva od nas da budemo prisutni i dostupni 24 časa 7 dana u nedelji 365 dana godišnje. Ova knjiga će opisati kako sve to deluje na naš unutrašnji i spoljašnji svet, pokazaće kako se borimo i kako reagujemo na sve te nove prekide sa kojima se susrećemo. Prikazaće nam strategije pomoću kojih možemo promeniti svoje ponašanje i koje nam mogu pomoći da brže ispunimo svoje ciljeve. Jasno je da će sve to što nas ometa i opterećuje postati još češće i brojnije, a mi na tom putu moramo ići u korak sa tim napretkom i sačuvati zdrav razum i prisebnost, kao i osećaj za prioritete i prave vrednosti u našim životima.

Smetnje se javljaju kada donesemo odluku da uradimo nešto (to može biti da donesemo nešto iz frižidera, da ispunimo zadatak na poslu, da se odvezemo negde) i desi se nešto što bi moglo da spreči ispunjenje tog cilja. Te smetnje možemo generisati na interne predstavljajući ih kao misli u našem umu, i na spoljne gde predstavljaju senzorne nadražaje kao što su brbljanje u restoranima, zvučni signali, vibracije ili treperenje vizuelnih prikaza. Ono što ometa naše ciljeve, nebitno da li potiče iz unutrašnjeg ili spoljnog okruženja (a često je iz oba okruženja), mogu uticati na nas na dva načina. Jedan je u vidu ometanja, a drugi u vidu prekida. Na koji način će uticati na nas zavisi od načina na koji se borimo sa smetnjama sa kojima se susrećemo.

Kao što je i opisano, evolucija mozga dovela je do uvođenja kritičnog vremenskog kašnjenja koje ometa refleksna priroda percepcijsko-akcionog ciklusa tako da nervni proces koji stoji u osnovi cilja (postavljanje, procena i donošenje odluka) mora biti angažovan. Ova izuzetno važna pauza u ciklusu narušava naše refleksne reakcije zbog podsticaja iz okoline i omogućava nam da generišemo ciljeve od vrha na dole. Ovi ciljevi vrše uticaj na naše percepcije i postupke koji se takmiče sa onim moćnim snagama odozdo prema gore. Ali postavljanje ciljeva nije dovoljno da utiče na naš život i svet oko nas; potrebno je i da ispunimo te ciljeve. Posrednici naših važnih ciljeva čine jednu neverovatnu kolekciju sposobnosti koji stoje pod kišobranom kognitivnih sposobnosti kontrole. To uključuje tri glavne sposobnosti: 1. pažnja, 2.radna memorija i 3. menadžment cilja. Svaki se dalje sastoji od više podkomponentnih procesa. To je ta baterija kognitivne kontrole sposobnosti koje nam omogućavaju interakciju u našem složenom svetu na dinamičan i ciljno-orijentisan način. I sa različitim stepenom uspeha, to je ono što nam omogućava da se odupremo negativnom uticaju mešanja ciljeva. Da bismo razumeli suštinu rasejanog uma, moramo pažljivo secirati ove osnovne sposobnosti našeg uma i ceniti njihove snage i ograničenja – navode pisci.

“E tako, nasmeši se ponovo, ne zato što si srećan, već zato što si jak… Motivacija je ključ…”

Pisci knjige “Rastrojen um” objašnjavaju teoriju o marginalnoj vrednosti koja je decenijama korišćenja za objašnjavanje zašto, kako i kada životinje odvajaju vreme i energiju da otputuju u novo okruženje u potrazi za novim izvorima hrane umesto da sakupe i pronađu svaki preostali izvor u trenutnom okruženju. U svom najjednostavnijm obliku ova teorija objašnjava odnos troškova i koristi zadržavanja u dobrom okruženju u odnosu na premeštaj u novo okruženje, sa nagonom koji životinja ima da preživi i njenom željom da akumulira resurse. Sposobnost životinje da pronađe hranu trošeći “optimalno vreme” na jednom izvoru pre premeštaja na drugi je presudan faktor njihovog opstanka.

Pretpostavljamo da ova teorija može da objasni zašto ljudi više zadataka odjednom odrađuju tako škrto. Objašnjava zašto, na primer, odlučimo da: 1.prestanimo da radimo na dokumentu koji smo započeli kako bismo proverili obaveštenje koje se oglasilo na pametnom telefonu, 2.otvorimo novu karticu kako bismo potražili podatke na temu koja nikako nije povezana sa našim radom i 3.odlučimo da pošaljemo poruku prijatelju kako bismo se dogovorili za večernji izlazak, a sve to pre nego što se vratimo na našu temu. A zatim smo suočeni sa potrebom da se setimo gde smo stali i obnovimo mentalnu građu materijala u dokumentu.

Pored direktnog uticaja koje ometanje ima na nas i izaziva nam anksioznost, dosadu i pristupačnost koja je povezana sa modernom tehnologijom, izgleda da veliku ulogu igra i u lošoj introspekciji našeg uma kao i u ranjivosti koja direktno utiče na naš performans. Ovaj nedostatak svesti i razumevanja sopstvenih misli- utiče na nas na dva načina. Na jednoj strani je nerazumevanje prednosti zadržavanja na putu informacija i ignorisanje naših unutrašnjih osećaja anksioznosti i dosade. Sa druge strane je netačno procenjivanje posledice prelaska na novi put i u novo okruženje, odnosno nerazumevanje cene koju nosi pojava da obavljamo više zadatak istovremeno. Mnogi ljudi veruju da smo produktivniji ako provedemo “samo nekoliko trenutaka” baveći se tom porukom koja nam je upravo stigla ili tražeći delić te nevažne informacije, umesto održavanja pažnje na zadatak i odupiranje ometanjima. Kao što su autori opisali u prethodnim poglavljima ovo verovanje je pogrešno i uzrokuje bezbroj problema u produktivnosti i u očuvanju našeg fizičkog i mentalnog zdravlja. Istina je da smo uglavnom nesvesni putarine koju nosi konstantna promena zadataka. Ubeđujemo sebe da možemo to podneti, da je naš mozak stvoren za multitasking – obavljanje više zadataka istovremeno. Zato što to stalno radimo, smatramo da smo postali stvarno dobri u tome.

Možda će proći dan, možda će proći godina, ali ono što mora da se desi, naći će put… Zvezdanom stazom do cilja…

Autori predlažu da zavrtimo klatnom skroz nazad u pravcu pristupa koji zahteva napore, koji pomaže rasejanom umu i najaktivniji je od svih – to je fizička vežba. Sigurni su da je većina nas dobro svesna da fizička aktivnost i praksa fizičkih vežbi, ima dobro dokumentovane koristi po zdravlje ljudi. Tu spadaju pre svega manja opasnost od kardiovaskularnih poremećaja, raka, gojaznosti, dijabetesa i moždanog udara. Ove koristi se takođe odnose i na mentalno zdravlje sa dokazanim pozitivnim uticajima na anksioznost, depresiju i šizofreniju. Ovi nalazi upotpunjeni su fascinantnim podacima vezanim za neuronske promene koje su izazvane vežbanjem. One dovode do povećanja zapremine mozga (bele i sive mase), rast nerava, protok krvi, utiči u na funkcionalne i strukturne veze, pa čak i na novo rađanje neurona.

Sada kada su vam crno na belo predstavljene sve pozitivne strane, bacite se na vežbanje. I ne dozvolite da vas neko u tome ometa.

Ovo je bio rezime knjige “Rastrojen um” pisci Adam Gazzaley i Larry D. Rosen.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite vaš komentar.
Unesite svoje ime