Ekstremno vlasništvo – Priča o liderima u mornarici

Oružana snaga kao što je mornarica je sinonim za odlično uvežban tim koji radi kao jedan uz dobro osmišljen i sproveden plan. Predstavljaju odlicno istrenirane, elitne ratnike na planeti. Sami pisci su dugo deo tog tima, učestvovali su u puno borbi i kroz knjigu prenose svoja iskustva. Ideja ove knjige je rođena iz realizacije principa koji su ključni za uspeh mornarice na ratnim poljima, odnosno kako mornarica trenira i priprema svoje lidere, kako oblikuje i proizvodi visokokvalifikovane timove. Principi koje oni poštuju direktno se mogu iskoristiti i sprovesti u svim vrstama organizacija, korporacija, poslovima, a na kraju i u životu. Knjiga obezbeđuje čitaocu formulu za uspeh. Pokazuje na koji način razmišlja neko ko pripada timu koji postiže neverovatne rezultate. Demonstrira kako da se takvo razmišljanje direktno upotrebi u poslu i životu kako bismo izvoljevali pobedu.

Koja je poenta?

Upravo to kaže naslov knjige – ekstremno vlasništvo. Apsolutno posedovanje svega u njihovom svetu. Preuzimanje 100% odgovornosti za pobedu (ili poraz) u svojim misijama. Nikoga ne krive. Stalno osmišljavaju nove načine za unapređenje.
Kao što se može i pretpostaviti, knjiga sadrži verodostojne priče lidera ovih borbi i primere kako se neke od ideja mogu primeniti u poslu ili životu.

Šta je ekstremno vlasništvo?

Način na koji oni rade je sledeći – oni svoje timove postavljaju u visokozahtevne scenarije kako bi ih pripremili za takve situacije, odnosno kako bi ih spremili za borbe bilo koje vrste. Smatraju da, kada ratnike stave u najgori mogući scenario borbe, upravo stav lidera određuje da li će tu borbu izgubiti ili pobediti.

U svakom virtuelnom scenariju u kome se nisu dobro pokazali, ispostavilo se da vođe timova ne prihvataju odgovornost nego prebacuju krivicu na sve osim na sebe, a članovi timova se slično ponašaju kriveći podređene vođe, opremu, oružje, neiskustvo – sve osim sebe samih. Ne žele da preuzmu odgovornost za loš rezultat.

Timovi koji su pokazali zavidne rezultate imali su lidere koji preuzimaju odgovornost za sve. Sve su pripisivali sebi – svaku grešku, poraz ili pad. Svaki predah su koristili da smisle kako da poboljšaju taktiku, kako da prevaziđu neku prepreku na sledećem izazovu. Najbolje vođe sa strane stave svoj ego, prihvate krivicu, prihvate konstruktivne kritike, zabeleže sve i napreduju.

To nas dovodi do prvog pitanja – da li mi, poput ovih lidera, preuzimamo odgovornost za sve što je sastavni deo naših života? Šta radimo kada stvari ne idu kako treba? Odgovor ćemo naći lako. Ako krivimo bilo koga ili bilo šta iz naše okoline za neki problem, nažalost ne razmišljamo poput njih.

Ne postoji loš tim, samo loš lider

Iz iskustva pisci navode kako je jedna pomorska grupa, sa istim sastavom tima i pod istim okolnostima, promenom lidera prerasla iz najgoreg u najbolji tim. Nestalo je frustracije u timu, psovanje, neprestano ispitivanje… Tim se preporodio. To je prava potvrda ove tvrdnje. Ne postoji loš tim, već samo loš lider.

Priča o tome ukratko glasi ovako – u paklenoj nedelji obuke dešavaju se najbrutalniji izazovi. U jednom od njih vojnici su morali da se podele u dva tima, izazov se sastojao od nošenja teškog čamca teškog 200 kilograma. Potrebno je bilo prenositi ga preko visokih peščanih dina i kilometrima trčati sa njim na ramenima. Usput prolaze kroz jezero i okean, jasno je da su vrlo brzo svi preumorni, mokri i promrzli.

Rezultat je bio da se jedna ekipa pokazala odlično. Radili su ujedinjeni, bez ijedne greške. Iako su bili mokri i promrzli, imali su osmeh na usnama. Druga ekipa je bila čista suprotnost. Psovali su jedni druge, krivili se međusobno za svoje probleme. Lider ove grupe je od starta bio ubeđen da gube jer je njegov tim loš, mislio je da su u drugom timu momci bolji, spremniji i jači. Ali instruktori su spremili malu začkoljicu koja će potvrditi naslov ovog pasusa. Naredili su da lideri zamene timove. Kao što može da se pretpostavi, lošiji tim koji je mnogo zaostajao odjednom se “probudio” i pokazao odlične rezultate, pobedivši u skoro svakoj narednoj trci.

Da li stvarno verujete?

Pisci tvrde da, ako lideri žele da budu uspešni, oni stvarno moraju da veruju u misiju. Dok svako drugi može da se preispituje da li je nešto vredno nečega i koliki je rizik – lider mora da veruje u vrednost svog cilja. Ukoliko lideri sami ne veruju u cilj, neće uspeti ni svoje članove da ubede u to. Moraju verovati da su deo nečega većeg i vrednijeg od sebe samih i svojih interesa. U to naročito moraju ubediti prve linije svojih trupa, one koji predvode misiju.

“Daj sve od sebe, iako to drugi ne očekuju…”

Odredite prioritete i delujte

Na borbenom polju dolazi do nebrojano mnogo problema, a misije su same po sebi kompleksne i zahtevaju mnogo pažnje. Lider u svemu tome mora ostati miran i staložen, usput mora donositi dobre odluke. Zato oni na tom putu koriste ovu vodilju – odredi prioritete i deluj. Čak i najbolji i najiskusniji lideri, ukoliko probaju da istovremeno izvrše više zadataka, mogu “izgoreti”. Lako mogu pasti u svim tim zadacima koje su povezali u isto vreme. Umesto toga, bolje rezultate su dali lideri koji su korak po korak prelazili izazov.

Sat sa 3 alarma

Disciplina počinje svakog dana sa zvukom prvog alarma. Prvog, zato što podešavaju 3. Jedan na struju, drugi na baterije i treći na navijanje. Na taj način, ne ostavljaju mesta za izgovore zašto nisu ustali iz kreveta. Ovaj test sa alarmom lako otkriva kakva je većina ljudi. Kada začuje zvuk svog alarma i isključi ga, šta radi sledeće? Ustaje, još malo uživa u toplom krevetu ili se vrati da spava? Ako ste toliko disciplinovani da odmah ustanete – položili ste test. Ako se zadržite u krevetu – pali ste. Ali disciplina se može vežbati i preneti na ostale elemente vašeg života.

Lider – onaj koji prihvata izazove

Iako ne postoji sigurnost uspeha u vođstvu, jedno jeste sigurno – lideri su ljudi koji su prošli najviše izazova i zahvalni su za svaki poduhvat. Ponizno gledajući u nagradu ispred sebe, prigrle teret i izađu na borbeno polje. Kakva god arena bila, disciplina će ih uvek vodi do pobede.

Ubediti lidera u izazov je lako…Ali postati lider ne može svako…

Rezime knjige “Ekstremno vlasništvo” – Pisci Jocko Willink i Leif Babin.

Pročitajte i ovaj tekst: “Kako postati lider” klikni ovde…

POSTAVI KOMENTAR

Unesite vaš komentar.
Unesite svoje ime