Usvetu koji je poplavljen previše nebitnim informacijama, jasnoća je moć. U teoriji, svako može da se priključi debati o tome koja je budućnost ljudskog roda, a to svakako uvodi nejasnoće i otežava rasuđivanje. Možda nismo ni primetili da je debata počela, ili ne možemo ni da shvatimo na koje pitanje raspravljaju. Većina nas nema taj luksuz da istražuje ili pokuša da sklopi sve kockice, zato što ima važnija posla kojima će se baviti. Moraju ići na posao, voditi računa o deci ili brinuti se o starijim roditeljima. Nažalost, istorija nam ne daje popuste. Ako su doneli odluku o budućnosti u vašem odsustvu, zato što ste hranili i oblačili decu, ne znači da nećete snositi posledice. To nije fer, ali da li je istorija ikada bila fer?
Autor navodi da, kao istoričar ne može ljudima da obezbedi potrebnu hranu i odeću, ali može da proba da im razjasni nejasnoće. Ukoliko taj njegov trud donese bar šačicu novih ljudi koji će se priključiti debati o budućnosti naše vrste, on smatra da je odradio svoj posao dobro.
Realnost se sastoji od mnogo opasnih gazišta, ali ova knjiga pokriva različite aspekte globalnih dešavanja i objašnjava ih, ali ne na način koji bi ljudima bio naporan. Nije pisana u stilu istorijskog predavanja, već kao pažljivo odabrane lekcije. Te lekcije ne donose jednostavan odgovor kao zaključak. One nas stimulišu da i dalje razmišljamo i pomažu nam da se priključimo najvažnijim raspravama našeg doba.
Promena panike u zbunjenost
Nama je pripao zadatak da kreiramo i nadogradimo priču o svetu. Kao što je u prošlosti Industrijska revolucija izrodila neke nove ideologije u 20. veku, tako će revolucije u biotehnologiji i informacionoj tehnologiji obezbediti neke nove vizije današnjim generacijama. Sledeći vek će možda biti označen intenzivnim traženjem duše ili novim političkim i socijalnim modelima. Mogu li tradicionalne religije i nacionalizam da obezbede odgovore koje su propustili liberalisti, ili ipak moraju da koriste srednjevekovnu mudrost kako bi modernizovali pogled na svet? Ili je možda došlo vreme da se potpuno raskrsti sa prošlošću i da se napiše potpuno nova priča.
U sadašnjosti ljudska vrsta je veoma daleko od dostizanja koncenzusa na bilo koje od ovih pitanja. Mi se još uvek nalazimo u momentu u kom su ljudi izgubili veru u stare priče ali još uvek nisu prigrlili nove. I šta je sledeće? Prvi korak je da se prestane sa proročanstvima o propasti i da se panika zameni zbunjenošću. Panika je vrsta oholosti. Javlja se iz samozadovoljavajućeg osećaja da znamo kuda ovaj svet stremi – u propast. Zbunjenost je mnogo skromnija i samim tim donosi mnogo jasnije poglede. Da li se osećate kao da treba da trčite po ulici vičući “Apokalipsa nam je za petama!” Umesto toga treba da razmišljamo ovako “Ne, nije to u pitanju. Istina je da ja i ne razumem šta se dešava sa svetom.”
Rad
Olakšice koje se mogu pružiti ljudskom društvu su neizmerne. Doktori mogu pružati mnogo jeftiniju negu milionima ljudi, naročito onima koji trenutno ne primaju nikakvu zdravstvenu negu. Zahvaljujući tome što smo shvatili algoritme i biometričke senzore, neki siromašni seljak iz neke nerazvijene zemlje može da uživa u daleko boljoj zdravstvenoj nezi putem pametnog telefona, nego što neka bogata osoba može da je dobije u nekoj naprednoj gradskoj bolnici.
Slično tome, vozila koja se sama kreću mogu mnogo više da služe ljudima, a ujedno i da smanje mortalitet koji uzrokuju saobraćajne nesreće. Više od 90% ovih nesreća su prouzrokovane ljudskom greškom i nepažnjom; neko je pio alkohol i vozio, neko je slao poruke dok vozi, neko je zaspao za volanom, neko je sanjario umesto obraćao pažnju na put… vozila koja se sama kreću bi odstranila sve te opasnosti. Zamenom svih vozača kompjuterima koji upravljaju vozilom, nesreće i smrti na putu smanjile bi se za 90%. Na ovaj način bi se sačuvali milioni života svake godine.
Sa druge strane, nastalo bi ludilo za očuvanjem poslova koji su povezani sa transportom i zdravstvenom negom. Na kraju krajeva, treba nam rešenje koje bi spasilo ljudske živote – ne poslove. Vozači i doktori bi samo trebalo da pronađu neki drugi posao.
“Da li ćemo pobediti veštačku inteligenciju? Naravno!
Investiranje
Opasnost koja se javlja ukoliko previše investiramo u razvoj veštačke inteligencije a premalo u razvoj ljudske svesti je sledeća – dobićemo sofisticiranu veštačku inteligenciju kompjutera koja može da doprinese zaglupljivanju ljudi. Malo je verovatno da ćemo se suočiti sa pobunom robota protiv ljudi u dekadama koje dolaze, ali je vrlo verovatna sledeća situacija. Imaćemo posla sa hordama robota koje nas poznaju bolje nego naše rođene majke i koje imaju sposobnost da nam prodaju sta god žele. Auto, politiku, čitavu ideologiju. Roboti će moći da dokuče naše najdublje strahove, želje i da sve to upotrebe protiv nas.
Da bismo izbegli ovakav scenario, za svaki dolar koji uložimo u veštačku inteligenciju, takođe po dolar treba da uložimo u podizanje ljudske svesti. Nažalost, sadašnjost nam jasno pokazuje da se nije mnogo učinilo po tom pitanju. Moj šef želi da na mailove odgovorim što brže mogu, ne zanimajući ga da li umem da uživam u hrani koju jedem. To dovodi do toga da na mailove odgovaram čak i dok ručam, čime gubim sposobnost da obraćam pažnju na svoje osećaje, navodi autor. Sistem ekonomije vrši pritisak na nas da proširimo i investiramo u svoj portfolio, i ne daje ni mrvu podstreka da razvijamo svoju saosećajnost.
Podučavanje emocionalne izdržljivosti, fleksibilnosti i mudrosti
O čemu se tu zapravo radi? Mnogo pedagoških eksperata raspravlja o tome da škole zamene predmete nastave i uvedu nove predmete: kritičko razmišljanje, saradnja, komunikacija i kreativnost. Oni veruju da je deci potrebnije da znaju životne sposobnosti pre nego tehničke sposobnosti. Najbitnije je to što bi bili sposobni da se suoče sa promenama, da nauče nešto novo i da sačuvaju svoje mentalno zdravlje u nepoznatim situacijama.
Meditacija
Pisac sam kaže da je znao veoma malo o meditaciji i pretpostavljao je da se sastoji od različitih komplikovanih mističnih teorija. Kada je saznao više o njoj, bio je zadivljen kako uz nju učenje postaje lakše. Učitelj na kursu koji je on pohađao, dao je instrukcije studentima da sednu sa prekrštenim nogama i zatvorenim očima, i da se fokusiraju na vazduh koji ulazi i izlazi iz njihovih nozdrva. Stalno je ponavljao “Ne radite ništa. Ne kontrolišite svoje disanje i ne pokušavajte da dišete na određeni način. Samo posmatrajte sadašnji moment. Kada izdišete, budite svesni samo vazduha koji izlazi iz vas. Kada izgubite svoj fokus i vas um počne da luta po uspomenama i fantazijama, samo budite svesni da je vas um skrenuo fokus sa vašeg disanja.”
Smatra da nam meditacija može pomoći da neko skeptičan svakog jutra ustane razdragan. Shvatio je da je izvor naše patnje duboko u našem umu. Jer patnja nije stanje koje je neminovno posle nekog poraza. To je mentalna reakcija koju smo mi zadali našem umu. Shvatanje ovoga je bilo prvi korak ka zaceljivanju.
Na kraju, to nas dovodi do najbitnije lekcije za 21. vek: koja je NAJVAŽNIJA stvar koju nam je iko ikada rekao? To je svakako bilo koja mudrost koja nam je pomogla u svakodnevnom životu.
Podelite sa nama u komentarima šta vi mislite o veštačkoj inteligenciji? Podelite tekst na sa prijateljima na društvenim mrežama…
Sad ili nikad…Udari svom snagom…
Rezime knjige “21 lekcija za 21. vek” – Pisac Yuval Noah Harari.
